НА ЗАЈЕЧАРСКИМ ПРУГАМА
 
Broj 1032 Godina XLIX Beograd, 04. jul 2014.
PROČITANO PUTA.

СТО ГОДИНА ТИМОЧКИХ ПРУГА

Пруга ослонац привреде

Првог јуна навршило се тачно сто година од завршетка изградње пруге Зајечар-Неготин -Прахово-Дунав и њеног званичног пуштања у саобраћај 1914. године. Овој прузи која повезује Дунав, долину Тимока, Зајечар и Ниш, придаван је још од планирања њене изградње, велики значај не само као локалној, већ и као транзитној „Транс-балканској железници“. Привреда и рударство овога крајанису се могли развијати без адекватне саобраћајне инфраструктуре. Пруга је била решење које се само наметало, па су улагани политички и финансијски напори да се она изгради. Прва снимања и трасирања пруге обављена су још 1890. и 1891. године. Ради прибављања неопходних новчаних средстава путем зајма, вођени су преговори са предузећем „Ајфел“ у Паризу и са руском владом у Петрограду. Због изостанка споразума градња је морала бити одложена.
Закон о изградњи пруге који је донет 1896. године, обновљен је две године касније, али све то без пара није вредело ништа. Након што је Србију 1905. године задесио царински рат и велики притисак Аустро-Угарске, већ следеће 1906. године, обезбеђен је зајам и започета изградња јадранске пруге и то на Дунаву. Градња је започета на деоници између Зајечара и Неготина, ради повезивања Зајечара и Вражогрнаца са Дунавом. Ради откупа пруге Вршка Чука-Радујевац, држава је тада преговарала са Друштвом које је експлоатисало рудник Вршка Чука и пругу до Радујевца, Због превисоке цене до споразума није дошло, па је одлучено да се изгради нова пруга која би се уклопила у трасу Трансбалканске пруге Кладово-Ниш-Јадран. Због тога се од Зајечара до Неготина и Прахова кренуло са изградњом пруге нормалног колосека, а одлучено је да од Зајечара до Вражогрнаца остане узани колосек убацивањем треће шине. На лицитацији за изградњу горњег строја,14. јуна 1911. године, посао је уступљен Неготинском друштву. Пруга укупне дужине 73 километра, од Зајечара до Прахова и Дунава, завршена је и предата званично за саобраћај 1. јуна 1914. Чим је започета изградња пруге од Зајечара до Неготина, наметнуо се и проблем продужења трасе према Нишу како би се добила целина и добар део Транс-балканске пруге. Међутим, градња деонице од Зајечара до Књажевца одвијала се углавном у равници Сврљишког Тимока, без потешкоћа, јер на њој није било скупих објеката. Изградња ове деонице која је повезала неколико рудника угља у околини Књажевца завршена је и предата Српској државној железници 15.јануара 1915. године, а у саобраћај је пуштена петнаест дана касније.

АУТОР ТЕКСТА
Жарко Ристић


LATINIČNI TEKST

STO GODINA TIMOČKIH PRUGA

Pruga oslonac privrede

Prvog juna navršilo se tačno sto godina od završetka izgradnje pruge Zaječar-Negotin -Prahovo-Dunav i njenog zvaničnog puštanja u saobraćaj 1914. godine. Ovoj pruzi koja povezuje Dunav, dolinu Timoka, Zaječar i Niš, pridavan je još od planiranja njene izgradnje, veliki značaj ne samo kao lokalnoj, već i kao tranzitnoj „Trans-balkanskoj železnici“. Privreda i rudarstvo ovoga krajanisu se mogli razvijati bez adekvatne saobraćajne infrastrukture. Pruga je bila rešenje koje se samo nametalo, pa su ulagani politički i finansijski napori da se ona izgradi. Prva snimanja i trasiranja pruge obavlјena su još 1890. i 1891. godine. Radi pribavlјanja neophodnih novčanih sredstava putem zajma, vođeni su pregovori sa preduzećem „Ajfel“ u Parizu i sa ruskom vladom u Petrogradu. Zbog izostanka sporazuma gradnja je morala biti odložena.
Zakon o izgradnji pruge koji je donet 1896. godine, obnovlјen je dve godine kasnije, ali sve to bez para nije vredelo ništa. Nakon što je Srbiju 1905. godine zadesio carinski rat i veliki pritisak Austro-Ugarske, već sledeće 1906. godine, obezbeđen je zajam i započeta izgradnja jadranske pruge i to na Dunavu. Gradnja je započeta na deonici između Zaječara i Negotina, radi povezivanja Zaječara i Vražogrnaca sa Dunavom. Radi otkupa pruge Vrška Čuka-Radujevac, država je tada pregovarala sa Društvom koje je eksploatisalo rudnik Vrška Čuka i prugu do Radujevca, Zbog previsoke cene do sporazuma nije došlo, pa je odlučeno da se izgradi nova pruga koja bi se uklopila u trasu Transbalkanske pruge Kladovo-Niš-Jadran. Zbog toga se od Zaječara do Negotina i Prahova krenulo sa izgradnjom pruge normalnog koloseka, a odlučeno je da od Zaječara do Vražogrnaca ostane uzani kolosek ubacivanjem treće šine. Na licitaciji za izgradnju gornjeg stroja,14. juna 1911. godine, posao je ustuplјen Negotinskom društvu. Pruga ukupne dužine 73 kilometra, od Zaječara do Prahova i Dunava, završena je i predata zvanično za saobraćaj 1. juna 1914. Čim je započeta izgradnja pruge od Zaječara do Negotina, nametnuo se i problem produženja trase prema Nišu kako bi se dobila celina i dobar deo Trans-balkanske pruge. Međutim, gradnja deonice od Zaječara do Knjaževca odvijala se uglavnom u ravnici Svrlјiškog Timoka, bez poteškoća, jer na njoj nije bilo skupih objekata. Izgradnja ove deonice koja je povezala nekoliko rudnika uglјa u okolini Knjaževca završena je i predata Srpskoj državnoj železnici 15.januara 1915. godine, a u saobraćaj je puštena petnaest dana kasnije.

AUTOR TEKSTA
Žarko Ristić



VAŠ KOMENTAR , PREDLOG , SUGESTIJU , NAPOMENU .... NAPIŠITE OVDE

Komentari

Trenutno nema komentara.

Dodajte komentar

*Polja koja treba popuniti
(neće biti objavljeno)
 
Bold Italic Underline Strike Code Quote Insert line Bullet list Numeric list Link Email Image Video
 
Smile Sad Huh Laugh Mad Tongue Crying Grin Wink Scared Cool Sleep Blush Unsure Shocked
 
PITANJE: Ukucajte obrnutim redosledom:456
 
Unesite odgovor na PITANJE :
 
Obavestite me o novim komentarima putem e-maila.