SLEDI JOŠ BOLJA AKCIJA!
Negde u septembru čeka nas još bolja akcija ,koja će biti mnogo zahtevnija od prethodne i obavezno sa novim majicama.
Organizacijski je komplikovano, ali nije nemoguće.
SAMO TREBA HTETI!
Maršruta je sama po sebi jako interesantna i privlači samo zaiteresovane, uporne i istrajne ljubitelje pruga uskog koloseka.
Pogledajte i uverite se sami!
Nemojte posle da Vam bude krivo što niste bili sa nama!!!!!!!

Инж. СТАНИСЛАВ М, ВЕЛИМИРОВИЋ:
Часопис „Развитак„
бр 1 за 1967. годину

ИЗГРАДЊА ПРВЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ПРУГЕ У СРБИЈИ
БИЛА JE   ПЛАНИРАНА У ТИМОЧКОЈ   КРАЈИНИ

Кнез Милош, који je и као кнез имао врло много трговачког духа, стекао je са трговином стоке заиста огромна имања у Србији и Румунији (тадашњој Влашкој), од којих су му приходи служили поред осталог, и за подмићивање свога сизерена, султана као и његовог утицајног чиновништва, како у Србији тако и у Турској.¹)

Кнез Милош почиње да развија своју активност на свим привредним пољима нарочито после добијања берата 1830. год. којим je утврђен за наследног кнеза. Он се интересује за све: за прављење стакла, за подизање ливнице гвожђа, за руде и копове a нарочито соли, за експлоатацију шума којима je тада цела Србија била покривена. За трговину дрветом, његовом обрадом и извозом, он je већ имао озбиљну молбу и понуду Швајцарца Карла Поље још 1833. године,² који je предлагао да му се дозволи да за време од 10 година он има искључнво право обављања тих послова у Србији. Кнез Милош je чак нмао, вероватно и неки привредни план,³ од кога су остали подаци само о „Плану Но. 2"⁴ и „Плану Но. 4".⁵

Нарочито je интересантан „Но.4.- План за грађење гвозденог пута или утреника у Србији", из 1838. или 1839. године. По том плану гвоздени пут je био замишљен да иде од места Мосна на Дунаву (код Доњег Милановца), затим преко Горњана, Бучја, Беле реке, Рготине, Вражогрнца н даље долином Тимока ка Гургусовцу. Поред тог пута, био je предвиђен и други гвоздени пут, који би полазио од истог места Мосна, затнм преко Куле, Плавне, Јабучице и Чаира спуштао се у долину Дунава код Бранове, па поред Аде Дунавске излазио испод Оршаве.

Sedamdeset i pet godina od izgradnje pruge Paraćin - Zaječar

Januara 1987. navršilo se 75 godina od puštanja u saobraćaj pruge Paraćin-Zaječar, koloseka 0,76m. Razvojem drumskog saobraćaja došlo je do potiskivanja i opadanja železničkog saobraćaja, posebno na uzanim prugama, koje su ubrzo izgubile značaj. Prugu Paraćin-Zaječar   zadesila   je sli-čna sudbina tako da je i ona vremenom prestala da postoji. Pošto je potpuno zaboravljena, samim tim što je prošlo dosta godina kako je ukinuta, ovim člankom želim da podsetim na značaj i ulogu koju je pruga Paraćin-Zaječar imala u železničkom saobraćaju, vraćajući  se  u prošlost, u vrememe kada se gradila i po završetku, obavljala svoju funkciju.

2. PRILIKE U SRBIJI 

Krajem XIX i početkom XX veka, tačnije u periodu od 1889. do 1912. godine, došlo je do naglog razvoja industrije, trgovine i poljoprivrede, što je iziskivalo potrebu izgradnje novih pruga za privredne i industrijske svrhe. Međutim, i pored velikih potreba, Srbijа je veoma sporo ostvarivala

svoje ciljeve zbog politike Austro-Ugarske, koja je sputavala njen ekonomski razvoj. Pri svakom pokušaju Srbije da izađe  iz sfere austro-ugarskih interesa Austrija je zatvarala svoje granice, a  time su bila zatvorena sva vrata finansijera i bankara za dobijanje kredita.